Приче из Вашингтона

Вашингтонски ветрови

Администрацију Доналда Трампа у последњих месец дана ударају ветрови са свих страна. Од оних правих, попут урагана Харвија и надолазеће Ирме, до спољнополитичких (Северна Кореја), унутрашњеполитичких (Шарлотсвил), и оних који се тичу међуљудских односа у Белој кући (оставка Стива Бенона). Вашингтонски ветрови постају све више непредвидиви, чини се и за самог председника. Он је (за сада) више навикао друге на своју непредвидивост у доношењу одлука. Уз горе наведене природне и друштвене непогоде, месец септембар у игру уводи и Конгрес где ће се између осталог расправљати и о Трамповом предлогу буџета за 2018. годину. Поставља се питање, хоће ли Републикански конгресмени овај пут јединствено заиграти на страни председника?

Једна од главних тема расправе у Конгресу биће око новца који је предлогом буџета Трамп наменио за изградњу граничног зида ка Мексику. Све демократе, али и добар део републиканаца, се противе изградњи зида. То Трампа ставља у незгодну ситуацију с обзиром да је Зид једно од његових главних предизборних обећања. Стидљиво се међу државним службеницима ових дана прича о блокади финансирања федералних институција (government shutdown) до којег ће доћи уколико Конгрес и Трампова администрација не постигну договор. Поједини стручњаци из Вашингтона сматрају да ће управо актуелне елементарне непогоде утицати на Трампа да одложи своје захтеве за Зид јер је неопходна хитна допуна буџета за Федералну агенцију за ванредне ситуације (FEMA). Уз Зид, теме о којима ће се највише расправљати у Конгресу када је у питању буџет су: 1) порези; 2) здравство; 3) одбрана.

За нас са брдовитог Балкана све горе наведено може да буде веома занимљиво, и несумњиво ће се вести о олујама, Северној Кореји, Русији и неком новом Шарлотсвилу наћи на главним страницама наших медија. Ипак, често се догоди да нам промакне нешто од изузетне важности за нас саме. У случају расправе о америчком буџету, то би била средства намењена Стејт департменту и другим америчким међународним програмима, то јест, америчкој дипломатији.

У предлогу буџета, средства намењена за Стејт департмент и Агенцију САД за међународни развој (USAID) су умањена за нешто више од 31 процента у односу на текућу годину (са процењених 54,8 милијарди долара за текућу 2017. годину, на предвиђених 37,6 милијарди долара за 2018. годину). У прошлој 2016. години, њихов буџет је износио нешто изнад 51 милијарде долара. Од тих 37,6 милијарди долара, нешто више од 25 милијарди ће бити предвиђено за међународну финансијску помоћ државама широм света. Та помоћ је подељена тематски што се може видети у наредној табели:

Када је у питању Балкан, у наставку текста се налази табела у којој су распоређене Албанија и међународно признате државе које су чиниле Југославију. И наравно Косово и Метохија. На Косово и Метохију иде преко 35 процената финансијске помоћи САД која је предвиђена за наш регион. За цео регион, та помоћ износи 89,5 милиона долара за 2018. годину, скоро 40 милиона мање него 2016. године. Иначе, тих 89,5 милиона долара представља око 20 процената од укупне своте предвиђене за Европу и Евроазију (451 милион) у 2018. години. То значи да по глави становника Стејт департмент издваја знатно више новца на Балкан него на многе друге државе из Европе и Евроазије. Највише је смањен предвиђени буџет за помоћ Хрватској, а најмање Словенији.

Оно што је веома занимљиво је чињеница да су предвиђеним буџетом, средства за Европу и Евроазију смањена за чак 60 процената, док је предвиђени буџет за наш регион смањен за 31 проценат, што је у складу са целокупним смањењем за Стејт департмент. Односно, смањења за Балкан су сразмерна целокупном смањењу буџета, док је буџет за Европу надпросечно смањен. То представља веома интересантан податак, који може да се сагледа из више углова, али засигурно је још једна отежавајућа околност за већ уздрмане трансатлантске односе.

Када је у питању Србија, у наставку текста можете видети табелу која представља исечкак из предложеног буџета где је тематски представљен предлог за Србију. Ту можемо видети одређене промене у називима фондова, али готово сви програми су сразмерно смањени за 30так процената. Важно је напоменути да и друга америчка министарства и агенције располажу буџетима за међународну сарадњу. Највећи буџет од свих има Пентагон (Министарство одбране САД), који често донира оружје савезницима и пријатељским државама. За спољну политику САД-а веома је важан и амерички приватни сектор, који често улаже у пројекте у страним државама блиско сарађујући са америчким државним агенцијама и Стејт департментом. Али то је већ шира прича, која захтева много више простора од једног текста на овом блогу.

Горе поменута предвиђена смањења буџета Стејт департмента за многе експерте из Вашингтона значе и слабији утицај Америке у свету. И демократски и републикански конгресмени говоре да ће се смањењем утицаја Америке узрокованим мањим буџетом за дипломатију направити простор за раст утицаја Кине и Русије. С тим у вези, очекујем озбиљну битку у Конгресу за повећање предложеног буџета за Стејт департмент. Што већи буџет, то већи утицај, како у остатку света, тако и на Балкану, рећи ће вам вашингтонски експерти за спољну политику и националну безбедност.

Од председничке инаугурације у јануару 2017. године Трамп је донео низ одлука некарактеристичних за дотадашњи амерички спољнополитички правац. Али након скоро осам турбулентних месеци Трампове администрације, спољна политика Америке данас више личи на ону из августа 2016. године, када је председник био Обама. У складу са тим, моја прогноза је да ће до смањења буџета за Стејт департмент доћи, али оно неће бити драстично, односно неће износити предложених 30 процената. То свакако подразумева смањење америчког утицаја, али ко год сматра да у ближој будућности нећемо осећати вашингтонске ветрове на брдовитом Балкану, живи у заблуди.