Трампова спољна политика – О Кини и Русији

Прошло је тачно 138 дана од инаугурације председника Трампа. Током прва три месеца, Трамп је био усмерен пре свега на унутрашњу политику. Од администрације Џимија Картера па до све до актуелне администрације, није се десило да новоизабрани председник не отпутује ван територије САД-а у првих сто дана. Од када је прошло тих, у Вашингтону често спомињаних сто дана, Трамп је отишао на своје прво путовање ван Америке, али и донео низ спољнополитичких одлука који су уздрмали светску јавност попут прошлонедељног повлачења Америке из Париског климатског споразума. По свему судећи, ти потези ће имати дугорочне последнице, како на САД, тако и на остатак света. То ме је навело да у овом тексту покушам да представим моје виђење Трампове спољне политике и истакнем његове спољно-политичке приоритете када су у питању Кина и Русија.

Спољнополитички програм нове администрације у Вашингтону представљен је слоганом „Прво Америка“ (енглески: “America First”) са циљем да америчке интересе и америчку националну безбедност стави на прво место америчке спољне политике. Истовремено, несумњива је тежња нове администрације да САД остане на првом месту као јединствена светска војна и економска сила у наредним деценијама. Из тога се може закључити да нова администрација у Вашингтону као главног супарника САД-а у 21. веку види НР Кину – државу која ће по актуелним предвиђањима до 2030. године имати јачу економију него Америка. Неки аналитичари сматрају да ће до те смене на врху светских економија доћи и раније, што значи да би Трамп свом наследнику могао предати Америку на другом месту. Узимајући у обзир Трампов карактер, не верујем да актуелни председник Америке може да прихвати такав сценарио и да ће учинити све да га спречи.

Говори председника Трампа током кампање, али и његове изјаве од избора у новембру 2016. године, као и активности и честе посете његових најближих сарадника државама источне Азије доводе до закључка да ће дугорочан фокус спољне политике нове администрације бити пре свега на обуздавању раста и утицаја Кине. Циљ нове администрације у том смислу се разликује од Обаминог “пивотирања ка Азији” који је подразумевао мирољубиву коегзистенцију две најснажније пацифичке државе. У наредне четири године готово извесно је значајно повећање војног буџета САД те се може очекивати веће присуство америчке морнарице у близини тренутно спорних територија (Тајван, острва у Јужном кинеском мору, Сенкаку острва). То ће повећати већ постојећи ризик за оружани конфликт између САД и Кине и убрзати започету трку у наоружању између две државе. Трампова администрација већ ради на оснаживању партнерстава са државама које окружују Кину, а пре свих са традиционалним америчким савезницима Јужном Корејом, Јапаном и Тајваном, стварајући додатни притисак на Пекинг да улаже значајна средства у одбрану.

Када је у питању однос Трампове администрације према Русији, многи експерти у Вашингтону и Москви описују тренутне билатералне односе као најлошије од краја Хладног рата, па до данас. Уз одређене изузетке, у свим важнијим вашингтонским институцијама  преовладава изразито анти-руски став што ставља нову администрацију у изузетно незгодан положај при састављању нове политике према Русији. Однос нове администрације САД према Русији у наредном периоду ће бити додатно оптерећен још увек неразјашњеним контактима Трамповог изборног тима са Русима и сајбер нападима који су обележили америчку председничку кампању у 2016. години, а који се приписују руским хакерима. У таквој ситуацији, моја претпоставка је да ће у наредне четири године доћи до одређеног, али не и свеобухватног побољшања у односима САД и Русије. Побољшање се може очекивати на пољима као што су: 1) заједнички наступ у борби против тероризма, 2)  спречавање пролиферације нуклеарног оружја и 3) ублажавање америчких санкција везаних за украјинску кризу.

Председник Трамп је у више наврата најавио побољшање односа између САД и Русије наглашавајући неопходност за заједнички наступ у борби против тероризма са циљем уништавања Исламске државе. Узимајући у обзир да је најављени приоритет нове америчке спољне политике уништавање Исламске државе и борба против тероризма, можемо са великом сигурношћу очекивати да ће најпре на овом пољу доћи до заједничког наступа САД и Русије.

Спречавање пролиферације нуклеарног оружја и свеобухватани договори о нуклеарној сигурности између САД и Русије ће врло вероватно бити једна од најважнијих и најстабилнијих платформи сарадње између Москве и Вашингтона у наредне четири године. Чињеница да се интереси обе земље у највећој мери поклапају када је у питању нуклеарна сигурност, олакшаће позицију новој администрацији да са Русијом обнови билатерални дијалог на ту тему. Превасходно, нова администрација ће покушати да искористи утицај који Мосвка има у већој мери на Иран и у мањој мери на Северну Кореју, а са намером да онемогући даље усавршавање нуклеарних капацитета тих држава.

Нова администрација у Вашингтону је под константим притиском јавности, конгреса  и америчких друштвено-политичких организација да не промени досадашњу политику санкција према Русији и непризнавања руске анексије Крима. Готово извесно, Трампова администрација неће признати руску анексију Крима, као што ни једна америчка администрација од Другог светског па до краја Хладног рата није признала анексију Балтичких држава од стране Совјетског савеза. Са друге стране, ублажавање санкција Русији у наредне четири године је у одређеној мери вероватно, али ће и даље бити уско везано за имплементацију споразума из Минска.

На крају, очекивано блиски односи између председника Трампа и председника Путина и релативно слични погледи на међународне односе биће значајни за побољшање међудржавних односа између Русије и САД. У складу са наведеним, моја претпоставка је да ће нова администрација у Вашингтону побољшати односе са Русијом у наредне четири године, али искључиво у већ споменутим областима.

О Трамповој политици ка Европи и НАТО савезу, у следећем тексту.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s