Трампова администрација и Балкан – Да ли се нешто мења?

Када сам у понедељак преподне прочитао вести дана, помислио сам како ћу овај текст објавити тек крајем недеље, а започети га следећом реченицом: „Претходна недеља у Вашингтону није била узбудљива као неколико ранијих.“ Како је дан одмицао, појавила се вест у којој новинари Вашингтон пост-а тврде да је председник Трамп поделио тајне обавештајне податке са Лавровим приликом њиховог сусрета у Белој кући. Тај текст је изазвао лавину негативних коментара и напада на Трампову администрацију, како од представника Демократске партије, тако и од одређеног броја републиканаца.

Упоредо са скандалом око откривања обавештајних података који ће по свему судећи бити актуелан и у наредним данима, једна од главних тема спољно-политичких рубрика америчких мејнстрим медија је и даље Северна Кореја, док је значајну пажњу добила и Ердоганова посета Белој кући коју је испратила туча између његове пратње и курдских демонстраната испред резиденције турског амбасадора у Вашингтону. Чини ми се да су све ове вести добиле простор и у београдским медијима. Али вест из Вашингтона која није на насловим странама америчких медија, али се итекако тиче Балкана, нашим новинарима је некако промакла.

После дужег времена, Балкан је ове недеље добио завидан ниво пажње у Вашингтону. У понедељак је организован панел у Фридом хаусу (Freedom House), док је у уторак сличан догађај организован у просторијама Атлантског савета (Atlantic Council). Интересантна је чињеница да су готово сви говорници били експерти из Европе који су дошли у Вашингтон и из своје перспективе говорили о тренутној ситуацији у нашем региону. Спомињан је раст утицаја једних, а пад утицаја других спољних актера (ЕУ,Турска, Русија, Кина), (не)слобода медија, (не)стабилност региона и међуетничка превирања, пре свих она у Бившој југословенској републици Македонији.

Ови панели су били пре свега информативног карактера. Сви који ближе прате дешавања на Балкану нису могли да чују нешто ново, али остаје утисак да су последња дешавања у региону у ком се Србија налази заинтересовала и одређене кругове у Вашингтону који до сада нису блиско пратили овај део света. Да дешавања на Балкану у Вашингтону добију на значају, потрудио се конгресмен Дејна Рорабакер (Dana Rohrabacher) који је као председавајући Пододбора Представничког дома за Европу, Евроазију и претње у настајању (U.S. House Subcommittee on Europe, Eurasia and Emerging Threats) јуче у Конгресу организовао јавно слушање на тему Балкан: претње за мир и стабилност (The Balkans: Threats to Peace and Stability).

Чињеница да овим Пододбором председава републикански конгресмен Рорабакер, подразумева да се при избору говорника на јавном слушању он у неку меру више пита од његовог заменика из реда демократа. Ово јавно слушање је било подељено у два панела. У првом је кратко излагање имао представник Стејт департмента Хојт Брајан Ји (Hoyt Brian Yee), док су за други панел позвани људи за које су конгресмени сматрали да представљају добре познаваоце прилика на Балкану. Тако су се у улози сведока нашли Гордон Бардош (Gordon Bardos), Џозеф ДиоГуарди (Joseph DioGuardi) и Данијел Сервер (Daniel Serwer). Сваки говорник је имао право на уводну реч од пет минута, а јавно слушање је свеукупно трајало дуже од два сата.

Најважније је свакако било сведочење представника Стејт департмента, јер оно заправо одсликава спољну политику Трампове администрације према Балкану. Чињеница да је председник Ђорђе Иванов решио да Зорану Заеву да мандат за нову владу након посете Хојта Јиа, а не након посете неког од званичника Европске уније, говори нам о томе колико је заправо заменик асистента државног секретара утицајан на Балкану. Хојт Ји је у свом сведочењу напоменуо да је приступање Црне Горе НАТО пакту једно од значајнијих достигнућа председника Трампа у првих 100 дана његове администрације. На питање Рорабакера о косовском проблему, Хојт Ји је навео је да је он лично оптистимичан, и да од 2013. године две стране раде на нормализацији односа. Додао је да је низ договора постигнут између Београда и Приштине, за које су многи у Стејт департменту пре 2013. године мислили да су «немогући или веома тешко достижни».

Рорабакер је искористио своју позицију председавајућег да пита Јиа и о улози Џорџа Сороша на Балкану и његовој сарадњи са америчким институцијама, на шта је представник Стејт департмента напоменуо да је сарадња постојала, али да је реч о сарадњи на веома ниском нивоу. На питање демократског конгресмена о потенцијалној промени америчке спољне политике на Балкану под Трамповом администрацијом, Ји је напоменуо да је америчка спољна политика на Балкану остала доследна у последњих пар администрација, па тако (за сада) и у овој. Ји је ипак напоменуо да о америчкој спољно-политичкој стратегији на Балкану још увек није лично разговарао са државним секретаром Тилерсоном. У једном тренутку, Ји се нашао у незавидној ситуацији јер је морао да објасни како ће Стејт департмент спроводити своју спољну политику са предвиђеним смањењем буџета од 37 посто.

Посебно интересантно питање везано за Србију је поставио демократски конгресмен Грегори Микс (Gregory Meeks). Њега је занимао статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу. Говорећи о хуманитарном центру, Ји је напоменуо да Стејт департмент сматра да руске намере у овом случају нису “чисте“ и да (Стејт департмент) саветује Србију да пита (Русију) тешка питања, између осталих и разлоге због којих је за Русију веома важно питање статуса руских хуманитараца у Србији. Спомињући потенцијално стварање војске тзв. Косова, Ји је напоменуо да ова америчка администрација није одустала од тог циља, али да Приштина мора да прати стратегију која је раније успостављена, а која подразумева сагласност косовских Срба за успостављање војске.

Сви други говорници су заступали своја лична мишљења. Тако је конгресмен Рорабакер споменуо свој план за размену територија између Србије и тзв. Косова чиме би се по његовом мишљењу решио проблем Београда и Приштине. Демократски конгресмен Грегори Микс је у пар наврата споменуо раст утицаја Русије који по његовом мишљењу негативно утиче на демократизацију у стабилизацију целог региона – став који деле готово сви изузев Рорабакера. Конгресмен Елиот Енгел је већ стандардно позвао на успостављање војске тзв. Косова и затражио хитно решавање случаја Битићи. Сведоци у другом панелу су дали своје виђење проблема на Балкану. Остаје жал за чињеницом да је један од тројице сведока у другом панелу, Џозеф ДиоГуарди, уопште добио прилику да «сведочи» пред конгресменима узимајући у обзир да се ради о водећем албанском лобисти у Америци, а не о стручњаку за Балкан. ДиоГуарди је искористио своје излагање да у низ наврата увреди присутне Македонце (избегавајући да их тако назове) користећи искључиво термин Словени (Slavs) истовремено оптужујићи представнике ВМРО-ДМПНЕ за расизам.

Одговарајући на питање постављено у наслову овог текста, можемо закључити да се америчка спољна политика ка Балкану неће суштински променити у току Трампове администрације. Све је извесније да евентуалне промене које грађани на Балкану можда осете, неће бити узрок промене циљева америчке спољне политике, или америчких традиционалних савезника, већ ће пре свега бити резултат смањења буџета Стејт департмента што ће у одређеној мери смањити утицај Америке. Да ли ће до тог смањења буџета доћи, сазнаћемо у наредним данима.

Снимак јавног слушања и сведочења можете пронаћи на овом линку: https://foreignaffairs.house.gov/hearing/subcommittee-hearing-balkans-threats-peace-stability/

2 мишљења на „Трампова администрација и Балкан – Да ли се нешто мења?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s