Револт Вашингтона

Нисам очекивао да ће јучерашњи „Женски марш“ у Вашингтону окупити већи број људи него инаугурација Доналда Трампа, која се десила само дан раније. По ономе што сам имао прилику да прочитам ових дана у америчким медијима, чини ми се да су и организатори протеста били изненађени бројем људи који су окупили. Они су предвиђали око 200.000 грађана. Готово је извесно да је та бројка премашена пар пута. Зашто се то догодило, шта можемо да очекујемо у наредним недељама и месецима у Вашингтону, и шта све то може да значи за Србију – су битне теме на које ћу говорити у овом и наредним текстовима. 

Избор Доналда Трампа за 45. председника Сједињених Америчких Држава дочекан је са неверицом у Вашингтону. Град који живи за политику и од политике, је био спреман за прву жену, а не за прву ријалити звезду  у Белој кући. Томе сведочи и чињеница да је преко 90 процената грађана изашлих на изборе у главном граду САД-а подржало Хилари Клинтон. Трампа је подржало тек нешто више од 4 процената гласача, свега 12 хиљада житеља Вашингтона – најмањи број за једног републиканског кандидата од 1964. године када су се председнички избори у дистрикту одржали по први пут. То право су грађани Вашингтона добили тек 1961 када је усвојен 23. амандман Устава САД-а.  У наредне четири године, Бела кућа ће бити дом најнепопуларнијем председнику, бар када су у питању његове комшије, грађани Вашингтона.

Управо ти грађани су масовно изашли на улице јуче да искажу своје незадовољство избором мањине држављана САД-а, а већином њихових електора. Поставља се питање: ко су ти грађани Вашингтона што су у огромном броју јуче изашли на улице? Процене кажу да у Вашингтону живи нешто мање од 700.000 грађана. Велики број људи ради у државним институцијама које се налазе на територији дистрикта, или у њеној непосредној близини у Вирџинији, као што је рецимо Пентагон или седишта неких од обавештајних агенција (ЦИА, НСА…). Вашингтон је и седиште Светске банке и Међународног монетарног фонда, као и место где се налазе престижни универзитети (Џорџтаун, Џорџ Вашингтон, Американ).  На крају, али никако најмање важно, Вашингтон (као и његова предграђа, пре свега Арлингтон у Вирџинији) је седиште моћних корпорација и утицајних института (Think Tanks).  По мом мишљењу, на протесту су пре свега били млади и људи средњих година, који и чине већину становника дистрикта и који студирају или су запослени у институцијама које сам навео.  Скоро невероватна је чињеница да преко 54 посто људи старијих од 25 година у Вашингтону има високо образовање. Пре пар дана сам сазнао да у граду живи и ради око 9000 алумниста само престижног Харвард универзитета. Дакле грађани Вашингтона су натпросечно образовани у односу на њихове суграђане широм САД, и у великој мери њихових послови су уско везани за политику. Управо ти људи, из веома различитих интересних и животних сфера, су јуче изашли на улице да искажу своје незадовољство избором и реториком Трампа.

Када узмемо у обзир однос Србије и САД-а, донекле је важније шта мисле поједини грађани Вашингтона, него они из рецимо Мичигена, Пенсилваније или са Флориде. Управо ти грађани Вашингтона раде у институцијама које сам споменуо, а које веома утичу на америчку спољну политику. А када је америчка спољна политика у питању, многе ствари се мењају веома споро. Заправо, приоритети спољне политике се мењају тек са одласком старих, и доласком нових људи у разне вашингтонске институције, а пре свих Стејт департмент и већ споменути Пентагон. Победа Трампа, у том смислу, иде у корист Србије. Ипак, та корист биће краткорочна уколико Србија не буде радила на промоцији међудржавне сарадње са генерацијама младих америчких политичара и дипломата неоптерећених балканским сукобима са краја 20. века. Трампова победа није означила само крај ере породице Клинтон, већ и крај за велики број њихових сарадника који су каријере градили на ратовима 1990их и који су имали изразито негативно мишљење о Србији. 

За дугорочно позитивну промоцију Србије и њених националних интереса у Вашингтону неће бити довољна само победа Трампа и очекивано добри односи новог америчког председника и руског председника Владимира Путина. Последњи америчкиизбори су били својсветни и по томе што је по први пут републикнски кандидат остао без подршке великог броја спољнополитичких и безбедносних експерата наклоњених републиканцима. Многи цењени професори, бивше дипломате, али и некадашњи саветници из администрације председника Буша, су у два наврата потписивали петиције против избора Трампа за председника. Трамп  је победио, али ти експерти су и даље ту, у Вашингтону. Они су утицали, и наставиће да утичу на спољну политику САД-а. Њихови ученици, студенти и наследници попуњавају позиције у Стејт департменту, Пентагону, на универзитетима и друштвеним институтима. 

За континуирану и дугорочну промоцију националних интереса Србије у Вашингтону, неопходно је упостављање и промоција сарадње са свим актерима који утичу на спољну политику Вашингтона, а не само са Трампом. А морамо имати у виду и то да су многи од њих били на протесту јуче.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s